Semenke za "Sudnji dan", 2. deo, "normalni"

Sitan sneg i ledeni vetar još uvek divljaju po Južnom Banatu, a ja nastavljam sa odabirom varijeteta koji bi trebali da uspešno nastave rast i obnove raznolikost sveta paradajza nakon evenualne kaastrofe, bilo koje vrste. U prvom delu sam pisao o pet "primitivnih" sorti koje sam prve odabrao i koje bi trebale da novim generacijama paradajza donesu snagu, otpornost i odredjenu crtu istrajnosti (pogledajte opise), tako neophodnu svakom živom biću suočenom sa naglom promenom uslova života.

U ovom delu, odabraću pet predstavnika grupe "normalnih" varijeteta.
Spremite kafu i grickalice, isključite mobilni, pa da krenemo.

"Normalni",  5 varijeteta

Ovo je verovatno najveća grupa u svetu paradajza i biće više nego teško odabrati samo 5. Tačnije, sigurno ću pogrešiti i svako ko bude pogledao spisak iz moje kolekcije, imaće bar jedan komentar tipa "A zašto ne ovaj?".  Više bih voleo da moram da od 100 lepotica odaberem jednu i proglasim je za Miss Univerzuma nego da od 200 varijeteta paradajza koji spadaju u ovu kategoriju odaberem 5, ali šta je tu je, bez poštovanja pravila i ograničenja, igra nije igra.

Prvo, da napomenem šta podrazumevam pod pojmom "normalni" - sve varijetete čiji su plodovi izmedju 100 i 300 grama, bez obzira na boju, oblik, ukus,... Znači, ovde je merilo samo težina ploda. Verovatno niko nije radio precizna istraživanja po ovom elementu, ali duboko verujem da u svetu paradajza, bar 70% pripada ovoj kategoriji.

Još od prve ideje za ovaj tekst, muči me pitanje - koji crni odabrati? Sve druge boje i ukuse volim i poštujem (Persimon mi je oduvek najbolji od svih) ali crne volim najviše. Taj njihov intenzivni ukus i miris, kao najbolje domaće crno vino. Na prvi pogled znate da će vam usta biti puna nekog predivnog ukusa koji polako klizi niz telo. Mada, od paradajza se još nisam napio, ali ko zna?

Bilo kako bilo, ovde mora da dodje jedan crni plod. Carbon, Crni krim, Black from Tula, Brazillian beauty, Crni koktel, Schwartz Sarah, pa čitava grupa tamnih i prelepih varijeteta sa Wild Boar farme... Svi divni i svi savršeni. Ali je samo jedan onaj koji raste isto i po suši i po kiši i redovno pukne ma šta mu radili i nikad se na toj pukotini ne pokvari. Crni Rus. O ukusima ne vredi raspravljati i svi imamo neka svoja detinjstva i svoja sećanja na prve letnje salate, ali meni je ovaj plod najbliži onom "starom" ukusu paradajza za kojim svi tragamo. A njegova sposobnost da neosetno i bezbedno prevazidje tu svoju falinku, to redovno pucanje ploda, čini ga ozbiljnim kandidatom za neku buduću kolekciju "spasa".

Crni Rus

Drugi u ovom odabiru će biti varijetet poreklom iz USA koji vodi poreklo iz pretkolumbovske Amerike i koji u sebi spaja tri izuzetne osobine, intenzivnu boju, još jači ukus i krompirov list. Spudakee. Poznat i kao Cherokee purple sa krompirovim listom (ime je i dobio tako Spud = krompir, a "kee" od Cherokee). Po mišljenju mnogih autora, varijeteti sa krompirovim listom su otporniji na većinu bolesti nego oni sa "standardnim" listom. Po težini, na gornjoj je granici ovog kriterijuma, često ga i predje, ali ostaću pri tome da ovaj varijetet treba sačuvati. Obavezno.

Spudakee

Treći je varijetet koji je oseban na toliko načina da ću verovatno propustiti da navedem neki: iz Centralnog Sibira, braon boje, kruškolik, čvrstog ploda koji dugo može da stoji ubran, sa krompirovim listom i skoro da nikad nema zaperaka. Japanski crni tartuf (Japanese black triffle). Jednom prilikom ću Vam ispričati kako je dobio ime, neću sad ;) I on se sad može naći pod raznim komercijalnim imenima, Black butterfly ili Japanese black ali sve je to ista loza. Koji god da nadjete, čuvajte i uživajte :)

Četvrti je sušta suprotnost ovim "mračnjacima" koji su zauzeli prva tri mesta. AAA Sweet solano je malo kućno Sunce koje kad uzmete u ruku, ne želite da pustite. Ujedno, ovo je prvi bi-kolor koji sam odabrao, na prijatno svetlo narandžastoj osnovi se mogu primetiti tanke, nežne žute linije. Ukus mu je fantastičan, kao najprijatniji đus, kao tek ubrana voćka (npr kajsija. ne ukus, već taj osećaj dok je jedete). Kao i JCT, i ovaj varijetet može dosta dugo da stoji ubran pre nego počne da biva mekan.

AAA Sweet solano

Peti i poslednji u ovoj grupi je jedan od duguljastih. SML, Krem paprika, Polish linguisa, Roma, Gold fish,... svi su oni lepi i prelepi, ukusni, rodni, mnogi od njih mesnati, mnogi sa neponovljivom istorijom, ali gledano iz ugla pogoršanih uslova uzgoja i šansi da u njima opstanu, nisam isguran da bi ih trebalo odabrati. Svi navedeni su ipak stvoreni i "odrasli" u posebnim,lepim uslovima i u takvim uslovima razvijani do danas. Medjutim jedan je nastao i opstao u mnogo surovijim uslovima - Andes horn. Na vetrovitim i kolebljivim padinama Anda, ovaj paradajz raste lepo. U našim mirnim baštama raste još bolje. Nekako mi se čini da bi se on najolje snašao u novonastaloj situaciji.

Andes horn

Ili je možda trebalo da izaberem onaj drugi? Treći? Pedesettreći.... Dajte neki predlog (sa obrazloženjem) pa da vidimo :)

Sve delove serijala možete pogledati na ovim linkovima:
1. deo - Primitivni
2. deo - Normalni
3. deo - Rani
4. deo - Lokalni
5. deo - Veliki
6. deo - Egzotični

A moju kolekciju sa opisima i fotografijama na www.manus.rs/biljke i video kanalu na YouTube

Do narednog kuckanja,
Srdačan pozdrav