U prethodnom delu smo videli šta sve čeka da naivni, u neznanju i želji da fasciniramo i sebe i druge, kliknemo tamo gde ne treba i damo novac za seme iz kojih neće nići biljke kao na slikama koje vidimo na nekom sajtu ili nekoj kesici semena. Da vidimo kako možemo da se na vreme zaštitimo od ovog bacanja para i šta možemo uraditi PRE nego obavimo kupovinu.
Pre svega, razmislite. Koliko su realna obećanja navedena u ponudi? Koliko je verovatno da baš taj prodavac ima seme nekog varijeteta koji će dati neke potpuno vanserijske prinose, plodove neverovatnih veličina i još neverovatnijeg broja? Koliko je verovatno da tako nešto postoji, a da do vog trenutka niste čuli za takvu sortu, da je niko nema i da je niko nije video? Koja je verovatnoća da ste baš Vi, prva osoba na svetu kojoj je ovako nešto ponudjeno. Ekstremi u veličini nisu nepoznati, postoji čitava agro-sub-kultura koja se bavi ovakvim biljkama, o njima sam pisao OVDE, ali seme ovakvih biljaka nećete naćiu svakodnevnoj ponudi, ne košta kao i svako drugo seme i do ovakvih rezultata sigurno nećete doći na "klasičan" način.
Znači, prvo se malo raspitajte po internetu (grupe, forumi, drugi baštovani,...) i po komšiluku, da li su ikad čuli za takvu biljku i da li je uopšte "moguća"? Budite otvoreni za neke novitete, ali budite i realni i objektivni. Takodje, proverite i ime pod kojim se nudi odredjeno seme. "Crveni veliki" ne znači ništa, potrudite se da saznate pravo ime onoga što kupujete, odakle je došlo seme, pod kojim imenom. (Ako u tome ne uspete, a ipak uzmete ovo seme i iz njega izraste nešto dobro/veliko/ukusno - sačuvajte ga i zapišite sve što znate o ovom semenu, od kog ste ga kupili, koje godine,... sve.)
U vreme pisanja prvog dela ove teme, (kako ste prošli na onim testovima koje sam tamo postavio?), napravio sam jednu brzu anketu na Facebooku sa pitanjem, "Šta Vas prvo privuče kada razgledate neku ponudu semena on.line?". Odgovor je bio više nego očekivan - privuče nas neka fotografija ploda, cveta, cele biljke,... što je sasvim normalno. Drugi "korak" je takodje očekivan, pročitamo opis onoga što kupujemo.
Treći korak je svojevrsno razočarenje - mogli bismo reći da ga i nema. Od svih osoba koje su odogovrile na ovo pitanje, samo je JEDNA u okviru svog odgovora rekla da uvek pita (na bilo koji način), prodavca za neke detalje u vezi biljke čije seme nudi. Jedna.
Ako pogledate većinu sajtova na kojima se nudi seme, bez obzira da li su to sajtovi firmi, pojedinaca, oglasni sajtovi... opisi znaju da budu dosta šturi. "Veličina xxx gr, visina stabljike xxx cm...". Često u opisu nema ni reči o ukusu (valjda se "podrazumeva" da su svi varijeteti istog ukusa?), ni reči o nekim posebnim karakteristikama - pucanje ploda, loše/dobro podnosi sušu, zaperci,... Čitav opis se svede na par tehničkih detalja i to je sve. Ali, na svakom od ovih mesta na internetu postoji neki od načina da kontaktirate prodavca - telefon, e-mail, nalog na nekoj od društvenih mreža, Skype, Viber,... Sve su ovo postali obavezni elementi svake stranice na internetu i više ne postoji ni jedno opravdanje da ne kontaktirate prodavca i ptiate sve što Vas zanima. Iskoristite to. Pomozite sebi da izbegnete neke loše izbore i da sebi formirate baštu po Vašim potrebama i ukusu.
Najkraće rečeno - nemojte se zadovljiti šturim (ili nepostojećim) opisom i našminkanom fotografijom - pitajte. Na ovaj način, ne samo što ćete doći do informacija koje će Vam pomoći da odaberete (ili odustanete) neki varijetet, pokazaće Vam i o kakvom prodavcu se radi, koliko zna, koliko je spreman da Vam pomogne u izboru, koliko je ažuran (prodavac od kojeg ne dobijete nikakav odogovor 48h, verovatno i ne zaslužuje Vašu dalju pađnui, produžite dalje).
A za nešto više...
Slike mogu biti najlepše na svetu, opisi mogu biti prava mala lirska remek dela, ali nam ni najskuplja nova tehnologija ne može dočarati miris i ukus plodova. Teksturu i osećaj dok jedemo neki plod, nikakva slova ni boje na ekranu ne mogu opisati. To mora da se doživi na drugi način. To morate da probate sami.
Zašto srljamo u pogrešne izbore, bacamo novac i na kraju sezone ostajemo ogorčeni i razočarani? Šta je to što nas odvede izvan granica zdravog razuma i slepo poverujemo da će baš ta biljka, baš taj plod uspeti u našoj bašti? Šta nas natera da poverujemo da tako nešto uopšte postoji?
Negde pred kraj decembra - početkom januara, kad već svi polako ludimo od blizine nove sezone i kad nam mirišu semenke iz skladišta i bude nas noću, kreće lov na nove varijetete, znane, neznane, trange-frange, plaćanja, beskrajnja iščekivanja poštara i kurira, čitanje, bookmark stranice, uporedjivanje cena,... Imali para - nemali, kupićemo nešto, pa makar gladovali i sadili u cipele (pošto većina NIKAD nema dovoljno prostora da posadi sve što želi).
Ali, u svoj toj vrevi (dez)informacija, prolete neke slike, neki oglasi, neke izjave od kojih mi se već ovo malo kose na glavi diže, a povremeno vidim i neku loknu. Da li je moguće da baš sve, ali sve lažirane, montirane, isfušerisane do besmisla fotografije plodova nadju naivne i neiskvarene duše kojima izvuku i to malo para što imaju?
Zato, da malo obnovimo gradivo, izgleda da neko nije pazio na časovima prethodnih desetak godina.
Da prvo pomenem slučajeve koji su sve redji - oglašavanje bez fotografija. Iako danas još uvek ima onih koji ne vole i ne koriste nove tehnologije, bar jednu fotografiju svako može da napravi. Postavljanje fotografija na bilo koji deo interneta (oglasni sajtovi, portali, društvene mreže) je sad dovedeno do "klikni i prevuci", tako da ni to ne može da bude opravdanje. A ako to ne uradi ni zbog čeg drugog, ono bar da svoju ponudu obogati i adekvatnom fotografijom, onda verovatno nije ni vredan pažnje. Opis može da bude i opširan i pravo malo literarno delo, bez fotografije, možete biti zavedeni da zamislite i očekujete nešto potpuno drugačije od onoga što prodavac nudi. Preporuka - zaobidjite, ili ako je nešto baš, BAŠ povoljno, a već ste kupovali na tom mestu i bili zadovoljni, onda OK, ali opet uz jednu dozu rezerve.
Drugi "mamac" na koji se najčešće uhvatimo je veličina. Da li je u pitanju veličina plodova, broj plodova ili cele biljke - nebitno je. Kao insekti na noćnu svetiljku, nalećemo bez trenutka razmišljanja. O ovome sam dosta pisao OVDE,OVDE i OVDE, ali da kažem još jednom, kratko:
ITALIJANSKI DRVO-PARADAJZ NE POSTOJI!
SLIKA POD KOJOM GA PRODAJU NEMA VEZE SA ITALIJOM!
BILJKA SA SLIKE ODAVNO VIŠE NIJE ŽIVA.
NE, IZ KUPLJENOG SEMENA OVE BILJKE NEĆETE DOBITI DRVO KOJIM ĆETE PREHRANITI CELU ULICU.
E sad, ako me neko demantuje, pa mi pošalje slike iz svoje bašte sa nečim što je bar četvrtina ove biljke na slici, javno ću to objaviti uz sve čestitke, pohvale i primereno izvinjenje. I to je sve što ću reći na ovu temu, ikad.
Sledeća slika je pogrešna na toliko načina, da mi se ne da ni da ih nabrojim. Ovako se prodaju "velike ljute paprike, najljuće na svetu". Zamislite koliko je visoko dete od jedno 2-3 godine, koliko su onda visoke oe stabljike paprika (imao sam Bishops Crown od skoro 2m, znam koliko paprika može da naraste) i da pomenem, trenutno najljuća, Carolina Ripper, kao i sve prethodno najljuće (Jolokia, Moruga, 7Pot,...) nisu duže od 5cm. Ali, ništa od ovog nije dovoljno, i dalje će biti onih koji će srećni i presrećni dati novac za ovo seme, posejati i na kraju gledati kako im raste neki Cayenne od 10-15cm (uz extra uslove 20-22cm).
Kako izgledaju zaista veliki plodovi, pisao sam OVDE, ali iako su u pitanju varijeteti koji inače prave velike plodove, da biste dobili plodove ovakve veličine, potrebne su vam godine rada, posebna prihrana i uslovi gajenja, klima, zaštita,... čitava nauka. Inače ćete dobiti plodove standardne veličine za taj varijetet.
Osim obećane veličine, lako nas zavedu i fotografije.
Budite realni. Iako sam rpvi koji zagovara razbijanje nekih stereotipa i otvaranja vrata bašti bojama i oblicima, ipak, neke boje zaista ne bih voleo da vidim u svojoj bašti, a realno, nisu ni moguće u prirodi. Evo jednog meni omiljenog primera preterivanja u ulepšavanju fotografija, ultra metalik paprike pravo sa neke druge planete. Već nekoliko puta sam ovu fotografiju koristio za ilustraciju ovog "problema", bolju nemam a mislim i da nije potrebna:
Jedino ovaj Jalapeno u dnu levo izgleda kako-tako normalno, sve ostalo je overphotoshopirano.
Dve valjda najčešće korišćene fotografije koje ćete naći na bar 30% sajtova i oglasa u kojima se prodaje paradajz
Blak Krim, Black russian, Cherokee purple, Carbon, Black from Tula,...
Crni koktel, Black prince, Purple tomato, Purple cherry,...
Najverovatnije su u pitanju fotografije ko zna kad postavljene na neki od sajtova za prodaju fotogarfija, neko je tražeći dobru (bolju) ilustraciju za svoj sajt ili oglas otkupio pravo da ih koristi i postavio na net. Narednih 100 "umetnika" ih je skidalo sa tog sajta ili jedni od drugih, neko se "potrudio" da ih malo izmeni, ili da im doda boje koja će ih učiniti "atraktivinijim", umirao,okrenuo u ogledalu,... sve ista fotografija koja samo na delić sekunde izgleda drugačije od drugih. Bežite od ovih!
Prefarbavanje.
Poslednjih godina, pojavilo se dosta varijeteta koji imaju svetliju ili tmniju ljubičastu boju po sebi. Indigo Rose, Osu Blue, Black sun, Blak galaxy,... više nisu retkost. I da, zaista po sebi imaju vlo tamnu boju. Evo kako izgleda Osu Blue.
Osu Blue
Ali, ovaj varijetet, kao i većina ovih "crno-ljuičastih" ima "kvaku" - tamne boje su samo delovi ploda koji su izloženi Suncu, delovi ploda koji su u senci lista ili na drugoj strani, ostaju crvene boje.
Ovako ili onako, ovi plodovi NIKAD ne izgledaju kao na ovoj slici
a ne izgledaju kao ni na ovoj originalnoj kesici semenki iz Kine (ja sam mislio da se tamo deca već radjaju sa znanjem Photoshopa, uvek me iznenadi kako je neko mogao da napravi ovako nešto i pomisli da će nekoga prevariti. Ali, nije prevarant sam, tu je i prevareni, a njega ponekad nikako ne možeš spasiti :( ).
Slika sa kesice semenki, direktno iz Kine, "ljubičasti" paradajz
Iako sam dugo mislio da medju ove velikane "photshopiranja" niko ne može da se umeša, da je to TOP, ipak se pojavio neko ko se izborio za mesto u ovom tekstu. Ovako neko prodaje Cherokee purple F1 (?!?). Ako ne mogu baš da budem 101% siguran da uopšte postoji F1 varijanta ovog starog paradajza, zilion posto sam siguran da ne postoji ovakve boje. Procenite sami.
Danas svaki klinac zna da obradi fotografiju u Photoshopu ili nekom sličnom programu i mogućnost "varanja" bilo koje vrste sve veća i veća. Na primer, da Vam ponudim neki od ovih varijeteta, za koji biste se odlučili? Šta mislite, koji je pravi i zbog čega?
Koji je pravi?
A da Vam ponudim paradajz sa sledećim opisom:
"Stari, vodeničarski paradajz, 15-20 krupnih plodova, izuzetno rano dozri, čvrst i nakon nedelju dana od berbe, vrlo ukusan, pogodan i za sokove i za pelate" i uz oglas stavim jednu od ovih slika, koju biste odabrali?
Prva slika je uradjena za malo više od pola sata, a ova donja, za petnaestak minuta. Koja bi Vas prevarila?
Ko se ikada bavio obradom fotografije, verovatno za par minuta vidi lažnjake, ali ako nemate iskustva u tome, morate uraditi nekoliko stvari PRE nego naručite i platite seme. Ali, dosta za danas, o metodama kako da se odbranite i kako da prepoznate ovakve slike, u narednom blogu. Bacite pogled i na video na ovu temu
Ako mislite da Vam ovaj i ostali tekstovi pomažu da bolje i lakše odredite šta želite u svojoj bašti i kako da to nabavite, podelite to sa drugima. Sherujte da i drugi vide, da i drugima pomognemo :)
Nekome najteže, nekome najlakše - prihvatiti da belo nije belo i da paradajz ne mora da bude crvenkast i okrugao da bi bio"pravi". Ova planeta je velika, a istorija paradajza duga i ko zna kakvi se sve varijeteti kriju u nečijoj bašti u nekoj zemlji za koju nikad nismo ni čuli? Na žalost, većina ljudi i dalje na njihovu pojavu reaguje paničnim "GMOGMOGMO!!!" ili "Ne bih ja to pojeo pa da umirem od gladi", ali ako su preživeli vekove takvog neznanja, preživeće još par godina, verujem.
A da ih ima različitih i "egzotičnih" - ima ih, mnogo više nego što je ovih pet koje sam stavio u moj izbor.
Da li bi iko rekao da postoji ovakav 'prirodni paradajz' :) Čitaj dalje :)
Crvena i žuta kruškica. Iz "mali milon" razloga. Opisane su još 1804 (mada, po nekim autorima ima i zapisa iz XVII veka), znači, istorija. Spadaju u jedan od najsladjih varijeteta ikad. Postoje recepti za spravljanje slatkog od ovih plodova (posebno od žute kruške) - ukus! I na kraju, u našim, ExYu baštama, ovi varijeteti su divljali pedestih godina prošlog veka, pa sve do "buma" hibrida s početka sedamdesetih. Egzotične su sad, jer ih dugo nije bilo i jer su crveniokruglibljak hibridi promenili naše poimanje "prirodnog" paradajza, ali su, u stvari, samo stari i po malo zaboravljeni stanari bašti naših baka.
Žuta i Crvena kruška.
Tigerella. Vesela, ukusna, rodna. Jedan od onih varijeteta na koje vremenom prestanete da obraćate pažnju, kako god i gde god da ih posadite, oni rode. Divnog slatkastog ukusa i elegantnih štrafti po kojima je dobila ime, svakako ulazi u ovaj izbor. Ima bliskog rodjaka Golden stripes, koji je duguljastog oblika i raznorazne "zebra" varijante, ali mi je ona nekako naj.
Tigerella
Apricot. O ukusima ne vredi.... Ali, nakon više od 1000 "testiranih" varijeteta, potpisujem da plodove lepših boja nisam video! U nekoliko navrata sam pričao, pisao i pokazivao ove plodove i uvek je malo. Ovo nije nešto čime ćete prehraniti porodicu, nećete napraviti posao ovim plodovima, ali,.. Kad prodje turbulentan dan pun stresa, napora, posla i nervoze, par ovih plodova ćete podeliti sa dragom osobom. I sve će biti u redu.
Chocolate stripe. Prvo, donosi vrlo neobičnu kombinaciju skoro zelene podloge sa cevenkastim prugama, izuzetno retku čak i u raznolikom svetu paradajza. Slika na početku teksta je slika uvećanog ploda pod svetlom lampe, a u "normalnim" uslovima, plodovi izgledaju kao na slici ispod ovog opisa. Ukus mu je fantastičan, pun, kao da ste u klasični ukus paradajza dodali mrvu čokolade. Zvuči kao čajna kobasica sa sladoledom, ali ja ne mogu da nadjem tačniji i bolji opis. A kad probate, javite mi da li sam dobro napisao :)
Chocolate stripe
Za kraj, ništa bez belog :) Od bar dvadesetak varijeteta koji su bele boje (u stvari, u svetu paradajza ne postoji bela boja kože i mesa, već jako, JAKO bleda žuta koja liči na belu), odabrao sam varijetet Dr Carolyne, nazvan po Dr Carolyne Male, autorki knjige "100 heirloom tomatoes for american gardens". Ne samo da je dobila "svoj" paradajz, već je ovo možda i najbelji od svih koje sam ikad video. I još jedna srušena predrasuda, za bele paradajze važi (neopravdano) da su slabijeg, bledog ukusa - ovaj varijetet, kao i neki drugi (Snow white cherry, npr), govore u prilog tome da boja nikako nema veze sa punoćom i jačinom ukusa. U svakom slučaju, "odskače" u svakom tanjiru.
I nekako dodjoh do kraja ovog serijala. Koliko mi je bilo lako da pišem opise i odaberem slike, toliko mi je bilo teško da uopšte odaberem varijetete koji će ući u ovaj izbor. Sledeći put ću morati da napravim neki tekst sa TOP 10 od svake kategorije, jer kako ne pomenuti Purple Kalabash, Green pepper, Yellow stuffer, Green grape, Cherokee purple,White beauty, Green zebra, Crni koktel,.... Mis'im, stvarno?
Mnoge pomenute i nepomenute "egzote" možete videti u ovom video prilogu.
Što se više bliži početak sezone (nekima je već i krenula, pretoplo vreme za ovo doba godine je već isprovociralo neke odgajivače da krenu u sejanje - želim im sreću), sve češće mi se obraćaju sa pitanjima u vezi sa nekim varijetetima. Osim standardnog pitanja "koliko rodi?", jedno od najčešćih pitanja je i koliko su veliki plodovi. Ponekad je i nebitno kakva je boja, ukus, samo neka je veliki plod. Iako verovatno varijeteti sa velikim plodovima ne bi bili dobri u situaciji kad se uslovi uzgoja naglo promene na gore, red je da zbog velikog broja navijača velikih sorti, ove rmpalije stavim u ovaj izbor.
Mojih 5 "velikih".
Prvi, meni najdraži i nikad prevazidjen po svom posebnom ukusu je svakako Persimon. Nemam nikakvih nedoumica - on se verovatno ne bi najbolje snašao u lošim uslovima uzgoja. U normalnim uslovima, njegovi plodovi su lagano preko 700-800 grama, ali potpuno nesposobni da prežive više od 2-3 dana nakon branja. Postaju meki i imam utisak, počinju da gube taj neverovatni ukus koji imaju. Ali, ako bi na seldeće generacije uspeli da prenesu bar mrvu tog specifičnog ukusa, taj osećaj da jedete neku neverovatnu kombinaciju narandže i slatke dinje, onda bi svaki i najmanji plod, bili zlata vredni. Osim ukusa, ovaj varijetet bi sa sobom poneo i deo istorije, Thomas Jefferson ga je doneo iz Pariza i u svom stakleniku Montichello ga gajio još 1781. godine.
Persimon
Drugi u ovom izboru bi bio neki od velike Brandywine porodice. Crveni, crni, žuti,... svaki je veliki ( :) ) lepog ukusa, i poznatog oblika. Možda Bradnywine pink i to iz nekoliko razloga - postoji dokumentovan put ovog varijeteta u nazad bar 80 godina. Najrasprostranjeniji je, pa pretpostavljam i da se najlakše prilagodjava raznim uslovima uzgoja. I na kraju, u našim krajevima je već jako dugo, dobro se pokazao i komotno bi mogao da ide pod "lokalni", jer ga već dugo u našim baštama zovu "Krupni Amerikanac".
Brandywine pink
Treći član ovog izbora je fantastični Aussie (čita se Ozi, nadimak za australijance) koji dolazi sa kontinenta na kom je sve okapoan ;) Jedan od retkih "velikih" čiji plod ostaje dugo čvrst, pun mesa i pun lepog "klasičnog" ukusa. Po veličini ploda, na donjoj je granici ovog kriterijuma, ali i dalje spada u velike.
Četvrti varijetet koji biram za ekipu "velikih" je varijetet koji ćete upamtiti po nekim drugim osobinama i kod kojeg veličina nije presudna. Aunt Rubby German Green, veliki, zelen i super sladak, toliko da svaki put u meni izazove svojevrstan šok. Iako već godinama imam zelene varijetete i više mi nije strano da medju njima ima onih sa prelepim i različitim ukusima, kad je u pitanju tekta Rubi, sve očekujem da me udari nekom jakom kiselinom, a ona me nagradi blaženim osećajem slatkog. I ona uglavnom daje plodove "normalne" veličine, ali se par puta desilo da narastu preko 600 grama, pa sam je ubacio u ovu kategoriju.
Dugo sam se lomio koga da odaberem kao poslednjeg u ekipi "velikih" i na kraju je izbor pao na Big rainbow. Iako su Ananas, Jermenski, Hilbilly,... vrlo slični, BR je rasprostranjeniji i koliko vidim, uspeva lepo u skoro svim uslovima. Sa sobom nosi lepu voćnu crtu ukusa, fantastično bi-color meso i kožu prelepih boja.
Big Rainbow
Ovo je mojih 5 "velikih", odabranih (pre)teškom mukom. Van izbora je ostalo bar još 20 varijeteta koji su svi bolji od boljeg, ali morao sam da poštujem pravila ove "igre" koja sam sam odredio, tako da prepuštam Vama da mi javite koje biste velike varijetete Vi odabrali. Ne zaboravite, granica je moja kolekcija, znači, ono što već imam. www.manus.rs/biljke.
Kada imate mogućnosti da se u ove zimske dane na bilo koji način bavite biljkama, to je čista radost. Kad to radite za nekoga ko Vam je posebno drag - onda je to više od radosti, to je sreća koja traje. Naša drugaricca Nada voli drveće i žbunje, voli bonsai, voli adeniume, sedume i još trista kerefeka i radi divnu grnčariju. Odlazak kod nje je bio divna prilika da napravim jednu malu baštu, po istom principu kao i bašta koju sam pravio u videu
Ovakve kutije možete praviti da budu baš onako, "kupovne", precizno sečene i spojene,obradjenih ivica i od dasaka koje su zaštićene od vlage nekim od zaštitnih sredstava. Ja sam i ovu pravio tako da izgleda kao da je upravo poplava izbacila od nekud.
Sve kreće od glavne daske. Bitno je da bude što šira, da ne biste morali da ukrajate po nekoliko komada za dno i stranice. Ova je bila oko 12cm široka, duga 120cm. Isekao sam je na dva dela od 30cm i jedan od 60cm. Kraći delovi postaju bočne stranice a dugi deo dno buduće kutije.
Ne zaboravite da na kraćim daskama, na delovima koji idu gore, izbušite po dve rupe za kanap koji ćete kasnije provući i koji će služiti kao ručice za nošenje.
Bočne strane buduće kutije možete praviti od provizornog broja dasaka. Ovde se svaka strana sastoji od dve daske, pa je dubina kutije negde oko 22. Daske možete spajati da budu priljubljene jedna uz drugu ili ostaviti mali zazor izmedju njih. Takodje, izgled ovih dasaka je stvar mogućnosti i trenutnog "nadahnuća", ja sam namerno ostavio ovu vrlo okrnjenu dasku na jednoj strani.
Na kraju, kutija izgleda ovako (vertikalna strana na slici je dno kutije, a vidi se da bočnu stranicu čine dve daske)
Ako dno čini samo jedna daska, obavezno izbušite rupe za odvod vode. Ja sam ovde izbušio dvadesetak rupa.
Nakon malo muke oko provlačenja kanapa i pravljenja ručki, kutija je gotova.
Na dno kutije obavezno stavite šljunak ili lomljenu ciglu da napravite drenažni sloj za odliv viška vode. Ja sam stavio i desetak cm supstrata pre nego sam počeo da uacujem biljke. U ovom trenutku, dobro je da uz sebe imate nekog ko će Vam reći
STOJ! Nešto fali!
Zaboravio sam da napravim neke nogare za ovu kutiju. Da je za bilo šta drugo, ne bi bile potrebne, ali kad su biljke u pitanju, treba ih postaviti. Stavljaju se zbog toda da ravno dno kutije ne leži direktno na ravnoj podlozi jer će u tom slučaju svi otvori za odovod vode biti zatvoreni. Sa dve male daščice, debljine tek 1cm, napravićete dovoljno veliki prostor ispod same kutije da tuda višak vode može da nesmetano izlazi.
Naravno, bilo bi mnogo lakše da u kutiju nisam već ubacio šljunak i supstrat, pa sam "nogare" morao da šrafim "odozdo". E sad je stvarno kutija gotova.
Koje god biljke da imate, dobro je, ja sam stavio jedan mali Lemon Gum (Corymbia citriodora), jedan žbunić Majčine dušice i par korenova Mohito nane. Kamenje. Kućice puževa. Malo mahovine. Savršeno :)
Do proleća, ovo će biti lepa baštica. Lemon Gum intenzivno miriše na eukaliptus, a Mohito nana i Timijan će pridoneti svojim mirisima. Na svaki dodir, ova "bašta" će zahvaliti oblakom prijatnog mirisa, a Nada će dobiti zanimaciju, da secka i oblikuje buduće grmiće timijana i Lemon Gum-a.
Drugi dan Božića, sunčano pre podne, nakon lepe kafe i još lepše torte nastavljam sa odabirom 6x5, po pet varijeteta iz 6 kategorija semenki paradajza iz moje kolekcije. Odabirom varijeteta koji bi mogli da prežive i nastave put paradajza nakon klimatsko-vojno-astronomskih razaranja i promena kojima nam prete poslednjih nekoliko godina. Kad može "Knjiga za kišni dan", valjda mogu i "Semenke za Sudnji dan". U svakom slučaju, bar još mesec i kusur dana se neće ništa ozbiljno raditi sa biljkama, pa je bar mentalna gimnastika na tu temu OK.
U ovom delu, da vidimo šta od "lokalnih" varijeteta ostaviti. Ako već krećeš da spašavaš svet, pozovi u pomoć ekipu iz komšiluka ;)
Nisam zaboravio ono što sam napisao u prvom delu - verovatno bi se i pojam "lokalni" drastično promenio sa promenom okoline i uslova za uzgoj, ali bi neke varijetete, ako ni zbog čeg drugog, a ono zbog nostalgije, tradicije i očuvanja istorije, trebalo sačuvati.
Šta bih sačuvao od ovih iz moje zbirke?
Prvo, car svih bašti na ovim prostorima, a verovatno i planetarno (ne pod istim imenom, ali po obliku i veličini, sigurno) JABUČAR. Verovatno nema bašte ni baštovana koji bar nekad nije gajio neku od varijanti ovog popularnog paradajza, bez obzira da li je u pitanju komercijalizovani Novosadski jabučar ili neki od lokalnih varijeteta. Crven ili roze, i jedan i drugi su slične veličine i oblika i klasičnog ukusa. Ja bih se radije opredelio za neki od starijih varijeteta, pre komercijalnog buma koji je postigao Novosadski, pa ću ovaj put odabradi Pomoravski roze jabučar. Razlike su minimalne i što se tiče ukusa verovatno zanemarljive, ali nekako, više srcem i nekom pristrasnom logikom, očekujem da veće šanse za preživljavanje ima stari, iskusni varijetet od novog, maženog i paženog. Znači, br 1 je Pomoravski roze jabučar.
Pomoravski roze jabučar
Drugi u ovoj grupi bi bio Makedonski krupni. Ovo je jedan od retkih krupnih varijeteta čiji plodovi ostaju čvrsti nekoliko dana nakon branja. Vrlo je sočan, a opet nije preiše vodenast kako znaju da budu "veliki". Boja mesa i tekstura su mu takodje plus. Najveći plus mu je što dolazi iz oblasti gde su leta vrela, pa samim tim ima veće šanse da preživi u uslovima povišene temperature i smanjenog zalivanja.
Makedonski krupni
Treći u ovom izboru je Bosanski žuti. Neopravdano zapostavljen, lep, jak, čvrst, paradajz sa karakterom, plodovi su 250-300 grama. Jedan od načina da se razbije ta fama o "samo crveni paradajz je pravi paradajz" koja je okupirala planetu. Na žalost, imao je i previše iskušenja pred kraj prošlog veka i dokazao da može da preživi. Što bi se reklo, ovo je već prekaljeni veteran.
Bosanski žuti
Četvrti (ooooo kako je teško odabrati, užas!) je Borak. Dao sam mu ime po istoimenom mestu u blizini Beograda odakle potiče, a dobio ga od Branka N. ( :) ). Lično, nikad nisam bio fan volovskog srca i sličnih varijeteta, ali su me Makedonski krupni i Borak privoleli da i na njih gledam drugim očima - nisu svi vodenasti i slatkasti, ima ih velikih a čvrstih, sa jakim ukusom i zdravim, čvrstim plodovima. Jedan od onih "must have" za svaku baštu. Nema ga u ponudi za 2016, seme je rasprodato, ali će ga u mojoj bašti biti ove godine, 101%.
Borak
I poslednji u ovom izboru neka bude Veliki šljivar. Jedan od poslednjih primera već po malo zaboravljenih šljivara koje skoro i ne možete više videti po pijacama, a sve manje ih je i po baštama. Iako su po svetu cenjeni, posebno u industriji sušenja paradajza, kod nas su izgubili u nametnutoj trci za prinosom i kilogramima. Ali u mojoj bašti ih još ima. Ovaj je neka odomaćena varijanta mnogo poznatije Rome, ali ih ima i drugačijih, vodenastijih, tamnijih, drugih boja,... ako imate takav neki, čuvajte ih, sve ih je manje.
Velika šljiva
To bi bilo to, što se tiče lokalnih varijeteta. Ima još bar dvadesetak lepih, ukusnih zdravih, rodnih, itd, ali su mi ovi prvi pali na pamet i prvi "iskočili" iz gomile, pa neka tako i bude. Svaki predlog za neku izmenu će biti podrobno razmotren ;)
Nisam neki ljubitelj brzih sorti i uvak imam problem kad me neko pita, koju ranu sortu imam i koju preporučujem. Praveći ovu kolekciju, išao sam za svim mogućim i nemogućim kriterijumima osim brzine donošenja plodova. Valjda poučen iskustvom iz poslednjih decenija, kad su prvi plodovi uglavnom bili crveno-okrugli + bezukusni, svesno ili nesvesno sam sa svih spiskova precrtavao varijetete koji su u sebi imali neki prefiks "ranih" sorti.
Ali, nekoliko se potkralo i verovatno bi bilo pametno imati ih u ovom odabiru za "dan posle" (i dalje pišem isključivo o paradajzu!). Novonastali uslovi bi verovatno bili dosta teški za standardne varijetete kojima treba preko 90 dana do zrenja.
Prvi koji mi pada na pamet je svetski poznat varijetet First in the field (u prevodu, "Prvi u polju"). Ovo ime je dato s razlogom, jer se plodovi pojave primetno prvi čak i u ovako šarenolikoj bašti kao što je moja. Zvanično, treba mu 55-60 dana od sadnje rasada u zemlju pa do prvih zrelih plodova. Prednost mu je nizak rast, ne treba mu potpora i ne treba zakidati zaperke. Takodje, prednost mu je i veća otpornost na većinu bolesti koje napadaju paradajz i vrlo ukusni plodovi. Mana mu je manji prinos i to što je determinantan, tj. rodi jednom u sezoni i kad oberete sve plodove, možete da uklonite biljku, nema berbe po nekoliko meseci.
First in the field
Drugi je još jedan što se stasom i glasom hvali da je brz, najbrži na svetu, Mormon's world earliest. Medjutim, u mojoj bašti se baš i nije pokazao po pitanju brzine. Dozreo je možda par dana pre Nyagousa kraj kojeg je rastao. Ali, s obzirom na to da konzervativni Mormoni ne daju ime nekom svom varijetetu tek tako, pretpostaviću da ga je lepota moje bašte zanela, pa je malo usporio sa rastom ;) Prvi put se pojavio pre 51 godinu, u sred buma hibrida i opet ostao živ. Totalno klasični ukus, veličina, boja i oblik.
Mormons World's earliest
I dok su prethodni varijeteti nastali što slučajno, što jureći komercijalni efekat (da se što pre izadje sa prodajom), treći na ovoj listi je nastao iz čiste potrebe i ograničenja koja važe za sve nas na ovoj plavoj planeti. Iako ima 7-8 podvarijanti, najpoznatija je Subartic plenty, "polarni" paradajz nastao u Kanadi u uslovima kratke vegetacije, niskih temperatura i malo sunčanih dana. U takvim uslovima, imati BILO KAKAV paradajz je uspeh, a ovaj je sasvim pristojan, determinantan, sa vrlo ukusnim plodovima teškim oko 50 grama, malo većim od čerija. Pametnim sejanjem u dva talasa, od ovog varijeteta se mogu dobiti dve berbe, početkom leta i krajem leta. Treba mu oko 50-60 dana do zrenja ploda.
Subarctic plenty
Četvrti na ovoj listi nosi sa sobom i istoriju i poreklo i fantastičan ukus i zanimljivu priču i dobre gene i... ma sve. Iditarod red je slika globalnog sela - nastao na jednoj farmi u Australiji, ukrštanjem jednog ruskog varijeteta (Black from Tula), a dobio ime po najpoznatijoj trci saonica na svetu, na Aljasci. I još puno rodi i ima super ukus za oko 60 dana dozrevanja. 5 u 1!
Iditarod red
Poslednji u ovom izboru je veliko i prijatno iznenadjenje za mene u sezoni 2015. Naručio sam ga samo zbog imena koje lomi jezik, Bursztyn, mada nisam ništa znao o njemu. Ispostavilo se da je to "umereno brz" 400-metraš, sazri za oko 70 dana, ideterminantan, vrlo lepe boje i predivnog ukusa sa voćnom crtom. Osim divnog ukusa i izgleda, može da posluži i kao lepa glavolomka za one koji vole da se bave praćenjem nekih tragova kroz lingvistiku i istoriju. Da citiram sebe sa sajta www.manus.rs/biljke : "Malo svađe oko porekla - neki misle da je u pitanju Amber colored tomato, poreklom iz Rusije. U originalu, zove se Yantarnyi. Bursztyn je poljska reč za jantar (amber, ćilibar). Ista reč se koristi i u Ukrajini i Belorusiji. Odaberite sami ;)"
Bursztyn
I to je to, 5 brzih, hitrih, spretnih i srećnih varijeteta za onaj "dan polse" i otežane uslove uzgoja. Imate neki drugi predlog? Javite. Ne zaboravite na ograničenje da izbor mora da bude iz onog što već imam, znači www.manus.rs/biljke, sajt na kojem možete naći sve navedene varijetete sa još nekim podacima o njima i više slika.
Znači, prvo se malo raspitajte po internetu (grupe, forumi, drugi baštovani,...) i po komšiluku, da li su ikad čuli za takvu biljku i da li je uopšte "moguća"? Budite otvoreni za neke novitete, ali budite i realni i objektivni. Takodje, proverite i ime pod kojim se nudi odredjeno seme. "Crveni veliki" ne znači ništa, potrudite se da saznate pravo ime onoga što kupujete, odakle je došlo seme, pod kojim imenom. (Ako u tome ne uspete, a ipak uzmete ovo seme i iz njega izraste nešto dobro/veliko/ukusno - sačuvajte ga i zapišite sve što znate o ovom semenu, od kog ste ga kupili, koje godine,... sve.)
Ako pogledate većinu sajtova na kojima se nudi seme, bez obzira da li su to sajtovi firmi, pojedinaca, oglasni sajtovi... opisi znaju da budu dosta šturi. "Veličina xxx gr, visina stabljike xxx cm...". Često u opisu nema ni reči o ukusu (valjda se "podrazumeva" da su svi varijeteti istog ukusa?), ni reči o nekim posebnim karakteristikama - pucanje ploda, loše/dobro podnosi sušu, zaperci,... Čitav opis se svede na par tehničkih detalja i to je sve. Ali, na svakom od ovih mesta na internetu postoji neki od načina da kontaktirate prodavca - telefon, e-mail, nalog na nekoj od društvenih mreža, Skype, Viber,... Sve su ovo postali obavezni elementi svake stranice na internetu i više ne postoji ni jedno opravdanje da ne kontaktirate prodavca i ptiate sve što Vas zanima. Iskoristite to. Pomozite sebi da izbegnete neke loše izbore i da sebi formirate baštu po Vašim potrebama i ukusu.
