Kad zasvrbe semenke oko Nove godine, nema goreg svraba, nema veće muke. Pa još kad napolju grane sunce, otopi sneg, razbuca jutarnji mraz i ugura nas u prolećne jaknice i patike...
Nema gore muke za baštovana.
Nikakve logika, niakakv pogled na kalendar koji jasno pokazuje da će kalendarski, zima trajati još 2 meseca, a da hladnoće i snegovi prete bar još tri puna meseca, ništa nas nemože utešiti. Još ako na internetu vidimo slike srećnika koji imaju velike osvetljene i zagrejane prostore u kojima već mesec dana nove semenke klijaju, mladi biljkoni proviruju ispod najlona i lampi... onda smo spremni da uredimo sve, logično i nelogično, samo da ispobadamo semenke u supstrat i odigramo magične rituale cupkanja, bajanja i psovanja da nove biljke izrastu i u našim saksijama.
Ja sam od onih nesrećnih koji žive u malom prostoru, sa jednim prozorom koji već krajem jeseni postaje zatrpan raznim biljkicama koje traže i svetlost i toplotu. Kad dodje januar, ovaj prostor je već poodavno zauzet i svaki pokušaj otvaranja prozora zahteva jedno dugo i ozbiljno planiranje.
Ali, nije baš sve crno, postoji i jedna olakšavajuća okolnost, velika oko 108 kvadratnih metara. Plastenik.
Iz stotinak manje-više opravdanih razloga (razlog=novac), nemogu da ga grejem zimi i dok ne stigne proleće i lepo vreme, ovo je oblast salate i luka. Takođe, spadam i u one koji skoro ništa ne bacaju, pa nisam bacio ni velike komade najlona preostale nakon prođlogodišnjeg karambola sa vetrom.
1+1 je uglavnom 2, ali ako se malo nategne, možda ispadne i malkice više, pa mi je palo na pamet sledeće: OK, nemogu da grejem CEO plastenik, ali mogu da unutar njega izolujem jedan manji prostor, dovoljan za sejanje početnih tura paradajza i paprike. S boizrom na to da mi staza i red polica sa desne strane plastenika oduzimaju oko 2m, a da su poprečne cevi koje učvršćuju plastenik postavljene na 2m razmaka, dimenzija buduće "komore" se sama nametnula - 8 kvadratnih metara. Za start sezone, više nego dovoljno.
Početna ideja je bila da iskucam neku konstrukciju letvama 3x5cm i da onda na obe strane "zida" fiksiram najlone, tako da na kraju dobijem zid debeo 5cm izmedju dva najlona. Takvo rešenje bi bilo sasvim izvodljivo i izgledalo bi vrlo elegantno, ali krenuo sam samo da probam nešto, da vidim kako mogu da fiksiram letve za konstrukciju plastenika, a kad sam fiksirao 4 letve gore, onda sam malo isprobavao koji komadi najlona mogu da idu na koje mesto i... tako, nakon par sati isprobavanja sam uvideo da je "komora" skoro gotova i da bi bilo besmisleno sad sve rasturati pa ići po letve, seći na meru, praviti kosnike, ubadati rajsnedle,...
Iako izgleda kao konstrukcija iz stripa Alan Ford, ovo je u stvari, jedan vrlo dobro zatvoren prostor od 16 kubnih metara za koji verujem da ću moći da ga pristojno zagrejem uz pomoć onih "saksija-lampi" (verujem da će dve biti sasvim dovoljne).
Osnovna ideja je vrlo jednostavna - u plasteniku je uvek malo toplije nego napolju. čak i ovakav plastenik, koji nigde ne dihtuje i kroz koji uvek nešto duva, po normalnom zimskom danu, kada su napolju temperature oko -5, pokazuje bar +5C. Još ako napolju nema vetra i ako je napadao sneg, razlika zna da bude i veća. E sad, da bi ova komora koju sam napravio bila pogodna za rani rasad, moram da obezbedim da dobro dihtuje, tj, da kroz nju ne duva nigde. Zato sam na "100 mesta" zaheftao najlone improvizovanim iglama od čelične žicea još ću dole, po zemlji postaviti neke stiropore, u ćoškove i na spojeve ugurati krpe, a preko cele komore nabacati još stiropora i najlona.
Verujem da će u ovoj komori biti i dovoljno svetla i dovoljno toplote za rast prvih biljaka u 2015. A da li će biti dovoljno... proverite za par nedelja :)
Verujem da će u ovoj komori biti i dovoljno svetla i dovoljno toplote za rast prvih biljaka u 2015. A da li će biti dovoljno... proverite za par nedelja :)
Srdačan pozdrav,
Manus Svetioničar
