Belo moje magare

Kad sam ga prvi put video, mislio sam, "ok, nekako ću stati u njega", "nema veze što je kupljen od taksiste, momak je baš simpatičan" i "jbg, polupan mu je radio".

Nikada nisam pomislio da je lep. Kad je par godina kasnije, jedne ljigave, mokre i hladne novembarske noći izašao iz radionice ispeglanih bora i ogrebotina, sjajno bele haube, popravljenih suvozačevih vrata i jedini put sa svim lulama na branicima, za mene je bio najlepši na svetu.

Opel Kadett 1,3 OHC motor 1982., karoserija 1984.g.

Dobio je novi radio, presvlake, antenu. Dve brave. Kuku i nov hladnjak. Par puta po par polovnih guma. Za deset godina. Kakvih godina...

S njim smo stigli do Podrinja po 15cm debelom ledu duž celog puta. Nagledali se besnih ABS/Lanci/katanci/USB/stelth najnovijih besnih modela sa svih strana sveta koji su ostajali zaglavljeni u smetovima ili se bespomoćno vrteli po sredini puta. On je samo prolazio.

S njim smo otišli do mora i nazad. Imao je poseban tretman, 2 nedelje sunčanja uz neko kržljavo drvce u Prčnju, na samo par metara od mora. Nadisao se morskog vazduha ili korozije, ko će ga znati? Da nije otpala ona blesava klema sa alternatora koja nas je 6 sati držala na raskrsnici prema Tivtu, možda se ne bismo vraćali 24h do Pančeva. Ali nema veze.

Rado bih ga video jođ koji put na ovom mestu.
I sebe, tu negde, pored.

S njim smo bili na svakoj mogućoj izložbi pasa na 100km u krug (i par izložbi van tog kruga: Golubac, Veliko Gradište, Leskovac, Novi Sad, Doboj, Brčko,...). U njemu je Meda prvi put imao Rigoleto dok nije na kraju povratio jezik pojeden sa mojih svečanih cipela. Sve nase curice koje su išle na parenje su u njemu ostavljale svoje mirise i teške uzdahe za mužjacima. Štenci. 7 odraslih pasa koje smo vodili u Železnik na čipovanje.

Stvari. Svih mogućih i nemogućih oblika, veličina i težina. I mirisa. Knjige, nameštaj, alat, zimnica. Slikarski, molerski, ribilovački, zidarski i baštenski pribor. Djubrivo. Saksije, saksijice, saksijetine, biljke, žbunje, četinari, palme, banane,... Garnišne.

65 plastičnih gajbi (7 ih je bilo na gepeku, ostale unutra, samnom)

Povratak sa izložbe ispred Doma sindikata.

Gradjevinski materijal i oprema. 7 paleta YTONG blokova sa rasprodaje u "Uradi sam" na Adi Huji. Iz tri puta. 20m ograde pravljene od armature 10x10cm 6mm. Podupirači. Džakovi cementa, lepak za YTONG, uzengije, ekseri, cevi za ogradu, letve, daske,... dvadesetak kandidata za bonsai dovučenih iz Sjarinske Banje koji su jedva stali u kola (jedan po jedan, svi su pocrkali ali i oni i moje drago magare zaslužuju da budu pomenuti).

7 Paleta YTONG blokova od "Uradi sam" na Adi Huji do kuće
(sa sve drvenim paletama)

Podupirači za grede koje su nosile fert gredice i ispun.
Svojom težinom su savili zadnji nosač gepeka i
grupno sleteli u komšijinu ogradu :/

20m ograde od armature 10x10cm,
table 2x3m.

650 kg grožđa iz vinograda u Leskovcu, do 55km udaljenog sela u planini. Nagib na pojedinim mestima i preko 20%. Ali magare ćuti, ponekad samo malo škripne i vuče. I tako 2x za jedan dan.

Selidba u "svoje". Knjige, sitnarije
i cveće iz dnevne sobe.

3 sekunde nakon ovog snimka - počela je mećava.

Posao. Hiljade komada rasada svih veličina. Suncobran. Stolica. Ja. Zev. Od jutarnjeg mraka do upekle zvezde. 

FruFru koja je volela da se uvuče u kola i legne medju rasad
cvećka moja nebeska, sada spava među zvezdama :(

I kad se tata razboleo, belo magare nas vozilo bar jednom nedeljno do Soko Banje, po pljuskovima, vetrovima i žegama. I kad je tata otišao, za 40 dana, na Svetog Nikolu, kad je za popodne napadalo pola metra snega, magare prvi put dobilo lance i opet nas odvelo u vrh brda i bezbedno vratilo nazad. I na proleće izvuklo 6 džakova rizle za njegov grob uz strminu... pogled pada niz onaj put, nemože da se zadrži, protivi se logici. Prokuvao na 30m od groblja. Nema veze. Podelili smo jednu mlaku kiselu vodu.

I onda ga po treci put razbila korozija. Kad nemac napravi, on napravi. Ali zato, kad usere, onda je to za rapsodiju. Takav motor, takav karburator, a takvo govno od metala. Kao da ste švajcarski sat stavili u soc-realističko parče plastike. Dva puta su ga pančevački čarobnjaci lima i elektroda spašavali, vadili iz mrtvih, ali mu ovog puta nije bilo spasa. Jbg, nije nam se posrećilo da Fus sa svojom "Nameštaljkom" dođe u planetu Srbiju i bane baš u moje dvorište. "Ukrade" mi kola i uradi im face lifting. Ne, to se nije desilo.

I tako, nakon 10 godina, ode moje magare. Belo. Došla vitka Astra F umesto njega. Lepa cura, prostrana, sve radi kako treba. Ali nije magare. Moje. Belo.

p.s. naleteh na još jednu dragu uspomenu na moje amgarence, koncert Tarje Turunenu na skupu bajkera u Debeljači i ostvarenje sna svakog vozača-stomaklije na ovim prostorima, da je parkiran na 10m od roštilja i 20m od bine (sasvim slučajno ali vrrrrlo pogodno :) )

 

 p.s.s. ono, kad misliš da si sve završio, a fotke samo krenu da naviru  :/