Nov 28, 2016

Klijališta za sve vrste biljaka

Semenke većine biljaka koje koristimo u prehrambene ili dekorativne svrhe, traže tri osnovne stvari da bi iz sebe poterale klicu koja će se razviti u odraslu biljku: svetlost, vlagu i toplotu. Da sad ne širim priču u neke fine detalje uzgoja biljaka, specijalne slučajeve, trikove i ostalo,... gotovo svako seme kojem obezbedite ova tri uslova će proklijati i nići. Kada sejete nešto u aprilu, maju, junu,... ako imate iole pristojnu zemlju, gotovo da i nećete imati problema, ali ako treba da nešto posejete u januaru ili februaru, e tu već morate da se malo više potrudite.
Kao i svi koji se malo intenzivnije bave uzgojem biljaka, i ja često moram da krenem sa setvom sredinom januara, nekad i ranije. Naravno, tada su u našem podneblju, uslovi za setvu krajnje nepovoljni, pa se svi snalazimo na ovaj ili onaj način. Oni koji to mogu, imaju gorw light ili day  light lampe, vrlo skupe, greju plastenike ili specijalne prostorije, imaju grejna ćebad ili prave male inkubatore,... Ja sam morao da se snadjem sa mnogo jeftinijim materijalom. Želeo sam da budućim klijancima obezbedim da uvek imaju vlage, da imaju svetla koliko god mogu da dobiju i da temperatura u kojoj rastu nikad ne padne ni blizu nuli (većina semenki neće da "proradi" ako temperatura ne predje 10 stepeni).
Šta vam je sve potrebno (za jedno klijalište)
1. Kutija od stiropora
2. Najlon (najbolje onaj za plastenike, ali može i bilo koji, samo da je providan
3. letvice, 4 kratke (10-15cm) i po dve iste dužine kao stranice kutije
4. Lepak za drvo
5. Providan selotejp (široki, a ako imate, može i neki super lepak ili nešto sl.)
6. Tanki ekseri, 2-3cm dugi
7. Manji čekić
8. Klešta (motor cangle) ili sečice
9. Hemijs
ka olovka ili tanki flomaster
10. NAJVAŽNIJE: dobar vlasnik ribare ili neko ko će Vam dati ovu kutiju od stiropora ;)

Ove kutijie se inače koriste za transport morskih plodova. Vaćina ih je dimenzija 60x30cm (što se idealno uklapa u prostor u većini soba), imaju po 4 otvora u ćoškovima (odlični za drenažu, a kad vam drenaža ne treba, jednostavno ih zatvorite selotejpom ili zgužvanim papirom) i što je najvažnije, stiropor je odličan termoizolator. Raspitajte se u lokalnim ribarama ili većim i opremljenijim tržnim centrima u kojima se može kupiti riba, sveža ili zamrznuta.
materijal
Početak, drveni okvir:
Letvice sam premerio i isekao tako što sam srpemio 4 letvice dužine desetak cm (buduće nogare) i 4 letvice (dve duže, dve kraće, jedne će biti oko 60cm, druge oko 30, yavisi od dimenzija kutije) koje će spajanjem biti identične dimenzijama kutije od stiropora. Moraju biti takvih mera da nogare ovog okvira ne prelaze spoljne granice kutije.
Na kraj svake najkraće letvice sam stavio po kap tutkala. Dve po dve, spojio sam ih sa najdužim letvicama tankim ekserima. Tako sam dobio dva vrrrrrrrrrrlo izdužena slova П. U slobodne krajeve ovih najkraćih letvica (nogara) sam ukucao po jedan ekser, tako da viri oko 1cm (može i duže). Kleštima sam svakom od tih eksera otkinuo "glave". i tako dobio nogare koje zavržavaju čvrstim, oštrim komadom metala.
Nogare
Kao poslednji korak, ove delove sam međusobno spojio letvicama "srednje" dužine (ovima od 30-tak cm).  Na ovaj način sam dobio jedan drveni okvir sa nogarama, budući "krov" mog klijališta.
  Završetak okvira Završetak okvira
Završetak okvira
Postavljanje najlona
Možete premeriti drveni okvir i na osnovu tih mera iseći najlon. Ali...
Za razliku od najlona koji se stavlja na plastenik, dobro je da ovaj najlon nije baš toliko "pasent", tj. da bude malkice veći nego što su granice ovog drvenog okvira, tek toliko da se lako skida i stavlja na njega (objasniću kasnije zašto). Dovoljno je po 2-3mm sa svake strane.
Zato sam na komad najlona postavio ovaj okvir okrenut "na leđa" i olovkom oko svakog ugla ocrtao liniju oko 2 mm udaljenu od letvi. Najlon sam presavio po ovim oznakama i odsekao na visinu jednaku visini nogare. Ako najlon pustite da bude malo duži, videćete vrlo brzo da Vam smeta prilikom zatvaranja klijalište, pa ćete ga orezati. Ako ga ostavite malo kraćim, nije smak sveta, čak ćete sebi donekle olakšati dalji rad sa biljkama. O tome, kasnije.
postavljanje najlona postavljanje najlona
postavljanje najlona postavljanje najlona
postavljanje najlona postavljanje najlona
Sad Vam samo preostaje da spojite sve ovo, kutiju, drveni "krov" i najlon.
  Sklapanje klijališta sklapanje klijališta
postavljanje najlona
NAPOMENA: možete slobodno ove bočne stranice najlona ostaviti malo kraćim (kao 3/4 nogavice) čime ćete omogućiti da preko vaših klijanaca stalno struji vazduh i sprečiti stvaranje preterane vlažnosti i plesni. Ako najlon ostavite ovako "taman" sa dužinom nogara, moraćete da bar jednom do dva puta nedeljno skidate najlon sa klijalista i ostavite da bar pola sata zemlja i bbiljke u klijalištu "dišu".
NAPOMENA 2: da bi sprečili da se ćoškovi kutije vremenom okrune i napuknu, možete u njih ubaciti plastične cevčice koje ćete najlakše dobiti sečenjem starih, istrošenih uložaka za henmijske olovke.
I sad ste spremni za sejanje. Nek je sa srećom :)
sejanje
Napravite mala udubljenja (par mm) u zemlji (supstratu) i u njih ubacite semenke
sejanje
Zalijete
sejanje
OBAVEZNO napišete šta ste ovde posejali, koliko, kog datuma, od koga je seme...
sejanje
...i čekate...
sejanje
da nikne ;)
Ovaj tekst sam psiaao pre tačno 10 godina za svoj sajt www.svetionicar.rs, kada sam se u jednoj drugoj bašti i jednoj drugoj kući snalazio da u prohladoj prostoriji obezbedim malo više svetla i toplote semenkama koje su nestrpljivo čekale da krenu na svoj put. Ništa se nije promenilo, želja i nestrpljenje su ostali isti, a ovaka klijališta će Vašim semenkama dati veće šanse da niknu. Srećno :)

Aug 24, 2016

Vađenje i spremanje semenki za čuvanje

Ovakva ili onakva sezona, uveliko je vreme da sačuvate semenke onog povrća koje želite da imate i naredne godine u bašti. Ovo se naravno odnosi samo na one plodove koji su nastali iz starog, heirloom semena. Ako ste sadili hibride - ne gubite vreme, od čuvanja njihovog semena nećete imati nikakve koristi.
Po nekim autorima, čuva se seme plodova koji su najranije dozreli, koji su na pogled zdravi i koji u najvećoj meri predstavljaju određeni varijetet. Drugi autori smatraju da seme treba čuvati od najkrupnijih plodova i tako "gurati" pozitivnu selekciju. Lično smatram da se prema čuvanju semena treba odnositi u skladu sa razvojem situacije u bašti tokom sezone. Veliki potresi (jake kiše, vetar, grad, štetočine,... sve sam to imao u bašti ove sezone, imam još uvek :( ), ponekad ne dozvoljavaju da strogo poštujete bilo koje pravilo, već morate grabiti priliku kada se ukaže.
U svakom slučaju, kad god da krenete da vdite seme za čuvanje, gledajte da bude iz plodova koji izgledaju zdravo. Pri tome ne mislim na mehanička oštećenja nastala pucanjem plodova zbog suše ili peviše vode, ugrizima insekata ili oštećenja nastala od leda. Mislim na razne gljivične, virusne ili bakterijske infekcije koje mogu da se pojave i na plodovima. Čuvajući semenke iz takvih plodova, u velikoj meri povećavate rizik da ste na semenkama sačuvali i uzročnike bolesti i da ćete ih preneti u baštu naredne sezone.

Što se tiče samog povrća, paprika je verovatno najlakša za čuvanje. Semenke izvađene iz paprika su skoro suve, dodatno se prosuše za par sati na vazduhu (ako je sunčan i topao dan, još brže) i spremne su za skladištenje. Čak ne morate ni vadii semenke iz plodova. Ako ih nanižete na konac i osušite, unutar plodova semenke ostaju suve, zdrave i sposobne za reprodukciju naredne sezone.

Slično je i sa semenkama plavog patlidžana, dinja, bundevi, lubenica i tikvica - nakon vađenja iz plodova, ne traže neku ekstra pažnju, dovoljno ih je staviti na neku podlogu, pustiti par sati da se prosuše i spakovati.

Kada je u pitanju paradajz i donekle krastavac, situacija je drugačija. I jedna i druga kutura traže da se malo poradi na pripremanju njihovih semenki za čuvanje preko zime jer njihove emenke plivaju u posebnoj "sluzi" unutar tanke opne i ako se samo izvade i tako ostave, vrlo brzo će ova sluz početi da se kvari, pojaviće se plesan i semenke će propasti. Zato da pogledamo, kako se pripremaju semenke paradajza (sa krastavcem je isto).

Prvo, treba otići u lov u baštu. 
Ja ponesem veću gajbu sa manjim posudama unutra i obavezno krep traku i flomaster. Nekome to nije važno, ali za moj posao je presudno da u svakom trenutku znam kako se zove koji plod. Kad se mlađan lovac vati iz safarija po bašti, donese ovo:
(U ovoj turi su bili varijeteti uglavnom manjih plodova, cherry i neki stari domaći). Spremite radni prostor, koji kod mene izgleda od prilike ovako:
U zavisnosti od toga koji sistem ćete koristiti, ova čaša vam je (ne)potrebna. Naime, seme paradajza i svih ostalih "mokrih" semenki možete spremati na dva načina.

Prvi način, ostavljanje u čaši do fermentacije.

Ovaj način je prilično brz u prvom koraku, izvadite semenke u čašu i dodate malo vode. Međutim, traži od Vas posebnu čašu za svaku sortu koju čuvate, prostor, vreme i pažnju da Vam neko (radoznala mačka npr :/) ili nešto (vetar) ne izvrne čaše i upropasti sav trud.

Počinje rasecanjem ploda i "ceđenjem" semenki zajedno sa sokom u čašu.
OBAVEZNO! Nalepite na čašu ime sorte!!!!
Dodajte 1-2cm vode u čašu i ostavite na neko svetlo i tplo mesto. Za par dana, tečnost u kojoj su semenke će se zamutiti (ne miriše lepo, ni malo), semenke koje su loše će isplivati na površinu i dalje ćete raditi isto kao i u drugoj verziji čuvanja, od ispiranja semenki kroz cediljku.

Drugi način, vađenje i ispiranje semenki:

Počinje rasecanjem plodova.

Iz rasečenih plodova, semenke ubacite u metalno sito/mrežicu. Ne morate izbaciti puno soka, čak ako je plod tave čvrstine i semenke lako dostupne, sve ove "ostatke" nakon vađenja semenki možete iskoristiti za ekstra miks salatu.
Pod mlazom vode, isperite što više sluzi u kojoj plivaju semenke. Sam mlaz nije dovoljan, jednom rukom gurajte semenke preko mrežice, "grebanje" preko metalne žice će dovesti do toga da popuca opna oko semenki i da se ova sluz laše očisti. NE MORATE SKINUTI SVU SLUZ! (Ovaj kora radite i u prvoj varijanti čuvanja semenki, samo što je tad mnogo krači posao, za par sekundi se sa semenki spere sva sluz koja je već počela da se raspada u onoj čaši).
Kad isperete sluz onoliko koliko može, kašičicom prikupite sve semenke iz sita i prebacite ih na pripremljenu površinu. Ljudi često za sušenje koriste novnski papir ili salvete, ali to ponekad dovede do toga da semenke ostanu zalepljene za papir ili se papir pokida pa po semenkama ostanu delići papira. Ja semenke sušim na plastičnim površinama (ovo je materijal akiprint i koristi se u sito štampi, ali su dobri i poklopci od margarina, sladoleda, plastični tanjiri, pa i plastificirane korice raznih nedeljnika). Na prostor predviđen za sušenje, OBAVEZNO NALEPITE IME SORTE!!!
Semenke lepo raširite po površini, da po mogućstvu svaka bude posebno, da ne leže jedna na drugoj.
Ostavite semenke da se suše par sati (može i par dana, zavisi od spoljne temperature i Sunca), a onda ih samo skinite sa ovih površina (ponekad morate da ih sastružete nožićem ili noktom, bez brige, nećete ih oštetiti. Ako je na njima ostala sluz, ona se nakon ovakvog postupka može videti kao vrlo fina ljuska koja viri oko semenki, ponekad su tako desetine semenki "slepljene". Bez brige, samo ih malo protrljajte među prstima i sve će spasti.
Mnogi semenke čuvaju u malim kesicama (popularni zip-bagovi), ali ja volim da semenke mogu da dišu, pa ih čuvam u papirnim kesicama. Ostavite ih na mračnom, suvom i hladnom mestu, da sačekaju narednu sezonu :). Ja ih čuvam drvenim kutijama, mada, mogu da posluže i kartonske kutije. Samo ih nemojte ostavljati u čvrsto zatvorenim plastičnim kutijama ili kesama.
Do sledećeg čitanja
Srdačan pozdrav

Aug 22, 2016

Braća po biciklu, 1. deo

Bebe se prave kad si dobar pa ti rode brata, a onda je on glavni pa si džabe bio dobar.”
(Iz knige “Olovka piše srcem”).
Stariji brat uglavnom služi da mu dosađuješ, da se zaljubi pre tebe pa da ga zezaš, da mu kradeš nove patike (koje su ti prevelike), da mu bude zabranjeno sve što će tebi kasnije biti dozvoljeno, da prvi odraste i da ti lupa čvrge kad god se seti.

Da te nauči da voziš bicikl.
I da ti otvori vrata u svet biciklizma.

Jer, ni u jednom sportu, na vrhunskom nivou, nema toliko braće kao u biciklizmu.



  Juraj (28) i Peter (26) Sagan
Obojica su svoje ozbiljno bavljenje biciklizmom počeli u Dukla Trenčin-Merida timu, “odskočnoj dasci” za sve vozače iz Slovačke (poslednji koji je iz tog tima uleteo u World Tour je Erik Baška). I dok Peter uglavnom osvaja sve što se da osvojiti (još od 2008. kad je bio svetski i evropski prvak u MTB cross-country disciplini i drugi na drumskoj trci na svetskom juniorskom prvenstvu, aktuelni svetski prvak na drumu i upravo kreće na OI RIo na MTB trku), Juraj je ostao malo u senci. Njegov najveći uspeh je Nacionalni šampionat osvojen ove godine, kada je sa klupskim kolegom, Kreuzigerom podelio naslove Slovačkog i Češkog šampiona. Bilo je nekih priča da ih je obojicu Peter dovukao do pred cilj i da je i sam mogao da po peti put za redom bude šampion svoje zemlje, ali zvanično, narednih godinu dana, Juraj će nositi dres sa slovačkom zastavom.2017. će zajedno voziti u timu Bora-Hansgrohe.
Zanimljivo je da imaju još jednog brata, najstarijeg, Milana, koji se takođe takmiči na dva točka, ali ne vozi bicikl, već učestvuje u moto-trkama enduro serije.

Gorka (29) i Jon (27) Izagirre Insausti 
Još jedna priča o tati biciklisti čiji su sinovi krenuli njegovim stopama. Otac Gorke i Jona je Jose Ramos Izagirre Mendizabal, cyclo-cross vozač koji je aktivno vozio 80’. Oba brata su takođe odlični vozači cyclo-crosa.Iako je Gorka ranije ušao u zvanična tamičenja, Jon je mnogo uspešniji, barem po osvojenim titulama. Ali, poseban uspeh obojice je da voze u timu u kojem su Quintana i Valverde a da i pored toga, uspevaju da osvoje po koji naslov. Kuriozitet je i da Jon ima titule nacionalnog šampiona i na drumu (2014.g.) i na hronometru (2016.g.).Svoje prve profesionalne trke su vozili za različite timove, Gorka za Contentpolis-Ampo, a Jon za Orbeu. “Našli” su se u baskijskom timu Euskatel-Euskadi, koji je na žalost ugašen 2013. godine. Od 2014.g. obojica voze za Movistar.
Jon i Gorka, sa ocem Jose Ramosom




Jose (31) i Jesus (26) Herrada Lopez (i Fernando)
Jose tokom karijere nije imao mnogo uspešnih rtka na indiividualnom planu, od samog starta karijere je bio više vozač zadatka, timski vozač, neko ko odradjuje teške poslove tokom etape i čuva vodju tima da ostane svež za finiš.Jesus je sa druge strarne možda najveći talenat španskog biciklizma i ako je suditi po dosadašnjim rezultatima, tek ćemo ga gledati na podijumima. U juniorskoj konkurenciji je osvojio sve, u seniorskoj je 2013. godine bio nacionalni šampion. Iako sa dosta uspeha vozi u španskom timu već petu godinu, još ni jednom nije vozio Vueltu.Imaju i brata, najstarijeg, Fernanda, koji vozi bicikl na amaterskom nivou.
 



Philippe (34) i Jerome (32) Gilbert
Ovo je možda i najveća razlika u uspesima dva brata koji su bili u pro biciklizmu. I dok se o PhilGilu zna skoro sve, spisak njegovih uspeha kao da nema kraj, ex svetski prvak, tri godine za redom najbolji sportsta Belgije… dotle se za Jeroma skoro i ne zna. Vozio je po manjim klubovima, uglavnom kontitnentalnog ranga, “najviše” se popeo 2012-2014.g. kada je vozio za Wanty Grouppe Gobert. Karijeru je završio 2015. godine vozeći za kontinentalni tim Verandas Williems.